Naravno, nikako se ne može dokazati da pāli kanon zaista sadrži reči istorijskog Bude (čak ima here čvrstih dokaza da je dobar deo kanona kasnije nastao). Pa ipak je mudrost koju ovaj kanon sadrži tokom vekova služila kao pouzdan vodič za milione sledbenika u njihovom traganju za probuđenjem.
11. Nikada ne žali za prošlošću - tvoja prošmisplaced te ne definiše, ali pokazuje koliko si jači. Ne žališ zbog stvari koje ne možeš promeniti. Odmakni se od prošlosti i postani bolja osoba, sposobna si za mnogo više.
Sve što čovek valja činiti jeste da obavlja svakodnevne radnje i ništa više. Iako su to jednostavne stvari, nije ih lako obavljati nesvrhovito, bez ikakvih veza. To je ono što č'an učitelji nazivaju kultivisanje nekultivisanjem.[5]
Mit: peti kineski patrijarh (pri čemu je Bodidarma prvi) je pozvao svoje glavne učenike da bi ispitao njihovo razumijevanje budizma i razinu ostvarenja kako bi odabrao nasljednika. Onaj koji je formalno medu njima bio favorit na kraju to nije postao, već neočekivano i iznenadno ne-intelektualni kuhar. Od njega dalje potječe tradicija iznenadnog, antiautoritarnog zena. Nakon toga favorizirani učenik na sjeveru stvara svoju školu dok pravi patrijarh na jugu prenosi pravu bit budizma. Stvarost: nema nikakvih indicija da je ikakva prednost dana Hui Nengu (šestom patrijarhu, "kuharu") niti da opisani događaj ima ikakvog povijesnog uporišta. Prema povijesnim izvorima "favorit" je bio popularnija i poštovanija ličnost tadašnjeg budizma, no upravo zbog tog socijalno prominentnog položaja kada je došlo do političkih promjena i progona budizma struja koja je bila visoko vidljiva je stradala.
Budizam nema službeni stav o abortusu. Deo budista smatra, da je abortus pogrešan i da život počinje začećem, a deo odobrava pobačaje.
Kad velimo da je čovek svestan izvesnih osećanja itd., to znači da je on svestan kad su u pitanju ta osećanja; kad kažemo da su neka osećanja nesvesna, to znači da je on nesvestan sadržine tih osećanja. Moramo zapamtiti da pojam nesvesno ne ukazuje na odsustvo svih poriva, osećanja, želja, straha itd. već samo na odsustvo svesti o tim impulsima.
Ništa ne postoji po sebi, ništa nije vječno, sve je u konstantnom pokretu i promjeni, a samo je lažno poistovjećivanje trenutne kombinacije faktora i ograničenog pogleda na kratko vremensko razdoblje uzrok iluzije individualne osobnosti.
Pali kanon je zbirka spisa theravada budizma, koji su sačuvani na pali jeziku. Kanonska književnost na pali jeziku sastoji se od „tri košare“, zbog čega se takođe naziva tipitaka (sanskrit: tripitaka). Tipitaka uključuje tri zbirke:
Zen budizam je 520. godine utemeljio indijski redovnik Bodhidharma. Iz Kine se širi u druge dijelove istočne Azije gdje se inkulturira i stvara specifične lokalne inačice. U 13. stoljeću uveden je u Japan gdje je do sixteen. stoljeća značajno utjecao na sveukupni život, osobito na ratnički stalež samuraja.[one] Zen prihvaća doktrinu Buda-prirode raširenu u kineskoj mahayani te je cilj prakse otkrivanje izvornog stanja koje je suštinski stanje Bude i postizanje direktne percepcije stvarnosti.
Buda je svoje učenje zasnovao na nepristrasnoj proceni naše pozicije kao ljudskih bića: u ovom svetu postoji nezadovoljstvo i patnja. To niko ne može da porekne. Da se Budino učenje ovde zaustavlja, zaista bismo ga mogli smatrati pesimističkim, a život krajnje beznadežnim.
Fokusirajući se na iskustvo probuđenja, neopterećeno tekstovima i učenjima, za ovu školu je karakteristična snažna ikonoklastička retorika, ali u savremenoj praksi zen je doktrinarno konzervativan.[three]
Jevrejsko-hrišćanskom i zen-budističkom mišljenju zajednička je svest da se moram odreći svoje »volje« (u smislu želje da prisiljavam, usmeravam, gušim svet koji je van mene i u meni) kako bih bio potpuno otvoren, prijemčiv, budan, živ. U zenovskoj terminologiji ovo se često naziva »pražnjenjem« — što ne znači ništa negativno, već podrazumeva spremnost da se prima. U hrišćanskoj terminologiji ovo se često ovako izražava: »usmrtiti sebe i prihvatiti volju Gospodnju«. Izgleda da je mala razlika između hrišćanskog iskustva i budističkog iskustva što počivaju iza ovih različitih formulacija.
Theravāda (pali: thera “stari” + vada “reč, učenje”), “učenje starih” jeste naziv za školu budizma koja se oslanja na tekstove pali kanona ili Tipitaku, koju naučnici jednoglasno smatraju najstarijim zabeleženim Budinim učenjem.
Jezik theravādskih kanonskih tekstova jeste pāli, jezik srodan magadhskom, kojim se verovatno govorilo u centralnoj Indiji u Budino vreme. Većinu govora koje je izrekao Buda zapamtio je Ananda, Budin rođak i bliski pratilac. Ubrzo posle Budine smrti (oko 480. pre n.e.), monaška zajednica – uključujući i Anandu – sakupila se da odrecituje sve govore koje su čuli tokom Budinog podučavanja dugog četrdeset pet godina.